Čuli smo se telefonom.
Pričao mi je o grupnoj terapiji na koju odlazi u Institut u Palmotićevoj. Ko? Nije bitno ko.
Rekao mi je da terapiji prisustvuje sedam parova. Svi imaju problem sa zavisnošću. Svaki par čine pacijent i kopacijent. Većina su zavisnici od kocke i kladjenja. Većina ima oko dvadeset godina. Ima i mladjih.
Da bi došao do nivoa da ti je potrebna stručna pomoć i da se uopšte odlučiš na tako veliki korak i kreneš u Institut kako bi glasno i jasno rekao za sebe da si zavistan, potrebno je vreme. Mladi pacijenti su, zaključili smo, morali da udju u kockanje mnogo pre toga. Da li su uopšte bili punoletni?
Oni su registrovani, ima ih dosta. A zamisli samo koliko je njih koji još nisu osvestili problem, koji ne žele da ga rešavaju, koliko je onih koji tek ulaze kroz vrata pakla, kažem mu. Čoveče…
To zvanično ne znamo.
Ali znamo da se kockarsko/kladioničarske “institucije” šire kao zaraza. Svuda su. Metastazirale su. Od škole do kuće, naići ćeš na neku. Tu je negde blizu tvoje kuće, fakulteta, parka, apoteke, knjižare. Evo baš tu gde je bila knjižara sad je otvorena još jedna kladionica. Nije išla prodaja knjiga…
Nego, budi šmeker, budi sportskog duha, kladi se, budi kul kao svi ovi kul likovi sto ih reklamiraju. Oni su uspešni, oni znaju.
Glumci, sportisti, voditelji, starlete… Lepo je i koristno. Udji. Ako nisi punoletan, nije problem, zamoli nekoga da za tebe uplati. Razumeće odrasli tvoju mladost, uplatiće za tebe tiket, šta im teško?
Dodji sine, ostavi novac od užine, oseti sportski duh. Ili igraj online!
Smeše ti se sva ta lica sa bilborda i reklama.   Svuda su na internetu.
Oni su uspeli u zivotu. Oni ce ti pokazati put.
Nisi ti luzer, ti samo nisi znao kako to rade pravi pobednici.
Budi i ti pobednik!

Rekao mi je još i da se grupa stalno menja. Osipa se. Nikad se ne zna ko se sledećeg dana neće pojaviti. Odustaju, kaže. Zajebano je.
Mnogo je zajebano.