Stvorena je po njenom obličju. Potom je stvoren i on, od njenog rebra. Tu je zbog nje, a ne ona radi njega.
Izgnana je iz raja zbog njegove gluposti.

Muškarac treba da je pokoran ženi i pomiren sa svojim podredjenim položajem. Boga je tako htela.
Žena donosi sve važne odluke, ona je glava porodice. On je vrat, reći ćemo mu tako da se oseti značajnije. Žena rešava sva važna pitanja. Ima značajniji položaj u društvu. Bolje je plaćena. Nije važno kako izgleda, o tome ne mora da brine, važno je šta ima u glavi i drugi je poštuju zbog toga. Godine je čine mudrijom i privlačnijom, ona stari “kao vino” dok je on već u četrdesetim deda.

Za njega je važno da se oženi i to na vreme. Ako ostane neoženjen, drugi bi mogli da ga podrugljivo nazivaju “usedelac” ili “dedamladić”. Ako je oženjen i ne uspe da sačuva brak, mogli bi da ga zovu “raspušten”. To nije dobro za mušku reputaciju. Ko će ga posle takvog hteti?

Svojoj ženi ne bi trebalo da postavlja previše pitanja, ne bi valjalo da je opterećuje, svestan je da glava porodice uvek zna šta je najbolje za njega.
Kada greši, ona ga urazumi, ponekad i grubo, ali nije njena krivica kada do toga dodje, već njegova. Zna se da ona ponekad mora da lupi šakom o sto, a ako je potrebno, lupiće i njega. To je za njegovo dobro, sam je tražio.

Kada izlazi na ulicu, muškarac pazi šta oblači kako ne bi isprovocirao žene koje će ga videti. Treba da pokriva sve što bi ženama moglo da bude privlačno. Ako bi se obukao pogrešno, mogao bi time dati znak nekoj od njih da može da ga ima, da je na raspolaganju i da je lak. Bolje da pazi da do toga ne dodje. Ako se to ipak desi, sam je kriv, jer “dok ker ne mahne repom…” Uostalom, šta je tražio na tom mestu tako obučen? On je kriv, zna se.

Kada se rodi devojčica, svi se raduju. Ona će nastaviti porodičnu lozu. Velika je sreća kada na svet dodje “prvo, pa žensko”. Ognjište se neće ugasiti.
Ponekad mu pomogne oko kućnih poslova i oko dece, kada stigne. Uostalom, to je stvar njene dobre volje, nije u obavezi. Uglavnom se ne meša u muške poslove, jer brine o važnijim, ženskim stvarima. Bez obzira na sve njene loše osobine, on bi trebalo da je poslušan i da joj čini ustupke. Treba da radi sve što je potrebno da bi sačuvao brak, jer brak je svetinja.

On je njen. Nosi njeno prezime. I deca nose njeno prezime.
Tako je oduvek. To je tradicija.
Tako je normalno.